fbpx

Da li pravite ove greške u srpskom jeziku?

Svi griješimo, i to nije nešto oko čega treba mnogo da se brinemo. Ali, ukoliko želite da ostavite utisak obrazovane osobe, neke jezičke greške ne smijete da pravite. Danas svi iznosimo svoje misli i stavove na društvenim mrežama pa naša jezička kultura ili nekultura dolazi do izražaja više nego prije.

Vaše greške u pisanju i govoru, osim što mogu da razbjesne tzv. grammar nazi-je, mogu da umanje kredibilitet vaših riječi kod obrazovanog čitaoca/ slušaoca.

Iako je pravopis dogovor određenih autoriteta u ovoj oblasti, i mijenja se svakih par godina, neke stvari sigurno neće nikada postati ispravne.

Ovdje ćemo navesti samo neke česte jezičke greške koje se mogu čuti/sresti, i ispravke istih.  Mi smo uzeli slobodu da ih podijelimo u velike i manje greške.  Ovo naravno nije nikakva zvanična podjela, cilj je da svakom laiku bude jasno koliko je koja greška ozbiljan gramatički/pravopisni zločin.

Velike greške

Neznam

Ovo je “evergreen” među greškama. Pravilo “negacija + glagol se piše rastavljeno” je gradivo osnovne škole. Iako danas 90% ljudi završava osnovnu školu, ovo pravilo se često krši.

“Ne mogu”, “ne znam“, “ne želim” itd. se naravno piše odvojeno! Izuzeci su: nemoj, neću, nisam, nemam, nedostajati, nestati/nestajati.

Ne potreban

Kada neko pogrešno razumije pravilo pisanje negacije odvojeno onda dobijemo novu grešku. Pridjevi se ne odvajaju od svoje negacije. “Nerazumljiv” , “nepotreban“, “neponovljiv”, “nezaboravan”, “nestvaran”, “nepravilan”… su ispravni oblici pridjeva. Nikako drugačije.

Htjeo 

Jako česta greška kod ijekavskog izgovora (koji, priznajemo nije lak). Pravilno je jedino “htio”. Možda ćete reći, kako, zašto sad to i slično. Pravilo glasi ovako: stari glas jat prešao je u ijekavskom u “i” kada se našao ispred samoglasnika “o” koje je postalo od “l”.

Objašnjenje ne znači mnogo laiku. Stari glas “jat” i prelazak “l” u “o” i svi ti procesi. Ali važno je upamtiti ono što je pravilno! Pored oblika htio, ovdje spadaju i “živio” i “želio”.

Hvali

Ciganin hvali svoga konja, ali Ciganinu fali konj. Pokušajte to upamtiti tako. Hvaliti znači lijepo pričati o nekome. Faliti znači nedostajati, i kad smo već kod toga, nedostajati je mnogo bolji izbor od faliti.

Dešava se da dođe i do drugačije zabune. Kada neko u želji da nekoga pohvali, on ga “pofali”.

Ti bih

Ovo je noviji izum. Autor – nepoznat. I bolje. Drugo lice jednine potencijala glagola biti je: ti bi! H je viška. “H” je potrebno samo u prvom licu. A dešava se da i u prvom licu bude zaboravljeno.

Bi smo 

Eh, taj komplikovani potencijal. Svi bismo nešto, ali ne znamo šta. Ali bismo, ne bi smo. Obavezno sastavljeno!

Izvinuti se 

Ako ste nekog slučajno udarili u prepunom autobusom i potom mu se izvinuli, njemu to ne znači ništa. S druge strane, vi ste možda ispravili leđa i sad vam je lakše. Ako želite da mu uputite izvinjenje onda je potrebno “izviniti se“.

Zadatci 

Vaš zadatak je da odsad ne pravite gore navedene greške. I da pridružite i ovu grešku u grupu velikih i nedopustivih. Množina imenica zadatak, napitak, gubitak, podatak itd. je zadaci, napici, gubici i podaci. Ako volite da lomite jezik, samo naprijed, ubacite “t”.

Manje jezičke greške

Mnogo je grešaka u opticaju i nemoguće je navesti sve.  Pod ovim podnaslovom se nalazi greške koje nisu kardinalne i možemo ih svrstati u grupu “za one koji žele više”. Ipak, i dalje su greške.

Trebam

Dobra vijest je da vam ne treba ništa! Jer glagol trebati je bezličan. Šta to znači? To znači da je pravilno da kažete “treba mnogo da radim” a ne “trebam mnogo raditi”. Ne možete reći nekome “trebaš da mi objasniš” jer on “treba da vam objasni”.

Slagati se

Ljudi nisu ni knjige, ni drva da se slažu. Ljudi se usaglašavaju. Pa je shodno tome “ja se s tobom slažem” nepravilno. Trebalo bi “ja sam s tobom saglasan”.

Šta ima za jesti?

Pitate se šta je nepravilno? “Za” i infinitiv ne idu zajedno. Jednostavno izbjegavajte taj spoj.

Ničim izazvan

Ovo već spada u kviz pitanje. Pravilno je, vjerovali ili ne, ničim neizazvan. Neko bi morao mijenjati ime benda, da bi bio gramatički korektan.

Da ne biste pravili nepotrebne jezičke greške uvijek možete konsultovati pravopis. Lako ćete pronaći neko izdanje u pdf formatu na internetu, poput ovoga.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Kategorije
Arhiva
Tags