Vladeta Jerotić bio je srpski psihoterapeut, književnik i veliki erudita. Ostavio nam je mnoga djela na temu psihoterapije, psihologije, filosofije, religije i književnosti. Svako ko ga je bar jednom slušao naučio je nešto. Ovdje izdvajamo samo neke njegove izreke.

• Sazrevanja nema bez kriza, ni u pojedinca, ni kod naroda. Ali i pojedinac i narod, iz svojih kriza mogu da izađu ojačani, oslabljeni ili da nestanu.
• Hristos nije obećao ni jednom narodu, kao ni čovečanstvu u celini, nikakav trajan mir, sreću, pa ni hiljadugodišnje očekivanje opšteg blagostanja.

Čovek se kao prirodno biće otvara i zatvara, slično cvetu u toku dana i noći.

• Ostavimo Bogu da on sudi, a mi otvorimo svoja srca svima koji kažu: ne gledaj me ko sam bio, već ko sam sada.
• Poznavši bolje sebe nećeš imati volje da osuđuješ druge.

Nemojte da uvek činite ja tebi – ti meni. Kada vam neko učini nešto dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela. Inače to – ja tebi, ti meni – je odraz plemenske svesti i osnov korupcije.

• Čovek je biće progresa i regresa. Ako ne radimo svaki dan nešto valjano, za nekoliko dana to što smo naučili valjano, počinjemo da zaboravljamo. Progresivno – ako napredujemo duhovno. Čovek ako ne napreduje, on će nazadovati. Nema statike. Kao što kaže jevrejska izreka: Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori.
• Jedno je biti informisan , drugo znati, a treće saznati.

Istinski plod naše duše nije smišljena reč, niti beseda koju smo brižljivo pripremili i doterali. Naš plod je ona reč koja „izleti“, koju nekontrolisano izgovorimo, ona koja izvire iz „suviška srca“.

• Ne podsmevajmo se nijednom čoveku bez obzira kako neobične predstave – fantazije ovaj gajio u sebi, pokazujući ih i drugima. Zagonetnost i tajanstvenost ljudskog bića, prirode, kosmosa, toliko je i dalje velika, da i najveći umovi u nauci i filosofiji, i danas kao i nekada nisu u mogućnosti da bilo šta pouzdano i sigurno tvrde o čoveku, prirodi ili o Bogu.

Imamo duhovnu vezu muškarca i žene, intelektualnu, emotivnu i fizičku. Četiri načina, pa nije lako. Uvek kažem, kad imate dve komponente budite zadovoljni. Kad je tri – palite sveće.

• Bog je stvorio muškarca i ženu da se dopunjavaju, razmenjujući međusobno kvalitete muškog i ženskog, kako bi se tako obostrano obogaćeni približili Celini iz koje su proizašli.
• Sposobnost da uči, čoveku je data, ali i zadata.